АНА БРНАБИЋ НА БИЛДЕЛБЕРГ-СЕСИЈИ

Под уобичајенo строгим мерама безбедности у Торину је 07.06.2018. године, започела овогодишња сесија Билделберг групе коју, у глобалистичком систему вредности, сматрају неким видом светске владе чије одлуке имају велики утицај на креирање геополитичких процеса, пре свега оних који воде покушају наметања концепта униполарног света. Свакако да састанци Билделберга данас, у ери мултиполаризма који су наметнуле Русија и Кина, немају снагу и значај који су имали до пре само десетак година, али свакако их не треба занемарити будући да је после евидентног испољавања утицаја тзв.“дубоких држава“ у Америци и већини западноевропских  држава јасно да они немају намеру да напусте своје болесне идеје о господарењу планетом, „посебним нацијама“, „Господарима“, „црном племству“ итд., већ да настављају да их развијају уздајући се да ће неки од великих тајних пројеката које спроводе (вештачка интелегенција, нанотехнологија итд.) вратити воду на њихову воденицу, баш као што се њихов идеолошки претеча, Адолф  Хитлер, надао да ће супер-оружјем добити изгубљени рат у последњем тренутку.

У том смислу овогодишња Билдерберг сесија свакако има подједнако амбициозне планове за будућност својих пројеката као и свака ранија. На дневном реду биће 11. тема за које је процењено да су највећи проблеми или циљни приоритети за њихову визију света, а о њима ће расправљати 131 учесник, међу којима ће бити: генерални секретар НАТО-а, гувернери централних банака Британије и Холандије, председавајући управног одбора Светског економског форума и скупа у Давосу, четири премијера (Естоније, Белгије, Холандије и Србије), два заменика премијера (Турске, Шпаније), холандски краљ, Хенри Кисинџер и генерални директори многих глобалних компанија, попут Шела, Ербаса, Водафона и других.

За Србију овај скуп има посебан значај будући да се премијерка Ана Брнабић налази на званичној листи учесника, а позив је уследио након њеног излагања на састанку групе „Нови лидери за Европу“ на Светском економском форуму у Давосу, чија је чланица од октобра 2016. године. Позив јој је упутио председник Управљачког комитета Билдерберг групе Анри де Кастрис(1), а са аспекта глобалистичких позиционирања у Србији, овај позив дефинитивно значи да је Ана Брнабић потиснула Зорану Михајловић у други план, односно да је Вучић поново на добитку. Но, тиме ћемо се бавити неки други пут.

Управо учешће Ане Брнабић на сесији у Торину, које по правилима Билделберга Србију чини званичном земљом учесницом, представља догађај од великог геополитичког значаја за нашу земљу јер може значити само две ствари:

 

  • Прво, да Билделберг група као једна од утицајних сфера савременог Глобализма почиње Србију да третира као већ освојену територију, а српску владу као део својих структура, без обзира на Вучићеве приче о некаквој „неутралности“. С обзиром да ће на дневном реду једна од тема бити Русија, и то не као пријатељ, јасно је шта значи присуство српске премијерке на таквом скупу.
  • Друго, да ће се у контексту предвиђених тема разговарати о позицијама Србије и да ће бити дате одговарајуће „инструкције“ о односима према донетим „закључцима“ скупа, које ће подразумевати пуну сарадњу Ане Брнабић и структура којима управља, ако жели у висине које јој се нуде овим позивом у Торино.

 

Нема сумње да ће се једна од „инструкција“ односити и на решавање статуса Косова, јер подсетио бих да је дефинитивна одлука о бомбардовању СР Југославије и промени режима у Србији, донета на редовном годишњем састанку Билдерберг групе за 1998. годину, који се од 14 до 17. маја, одржао у шкотском градићу Ершир (хотел Турнбери).(2) До тада то је била само једна од могућих опција.

Такође, није тајна да су сви страни политички актери везани за крваво разбијање СФРЈ били чланови Билделберг групе (почев од лорда Карингтона, у то време председника Управљачког комитета, преко Сајруса Венса, лорда Дејвида Овена, Карла Билта, Торвалда Столтенберга, све до Ричарда Холбрука и Мартија Ахтисарија, по чијем се плану и одвија пут Косова ка независности). 

Узимајући у обзир ове чињенице свакако морамо имати максималан опрез према боравку Ане Брнабић на сесији Билдерберга у Торину, без обзира што ће нам Вучић вероватно рећи да је на то “поносан”, како је то “доказ” да углед Србије у свету расте, да нам непријатељи постају пријатељи и сличне несувислости. Не треба се примати на његове манипулације. Билделберг није ничији пријатељ. Он је интересни институт савременог глобализма и као такав противник православних и хришћанских вредности на којима Србија још увек почива. Шта мислите зашто Ану Брнабић сматра идеалним оруђем за ширење својих циљева на ове просторе?! 

БИЛДЕЛБЕРГ ТЕМЕ ЗА 2018.

Према званичном сајту Билделберг групе за овогодишње заседање предвиђено је 11 тема плус неизбежна текућа питања и то:

 

  1. Популизам у Европи;
  2. изазов неједнакости;
  3. будућност рада;
  4. вештачка интелигенција;
  5. САД пре избора за Конгрес;
  6. слободна трговина;
  7. америчко светско лидерство;
  8. Русија;
  9. квантно рачунарство;
  10. Саудијска Арабија и Иран;
  11. свет „после истине“;
  12. текућа питања;

 

И само бацање погледа на називе и редослед тема показује да глобалистичку елиту веома забрињава раст „популизма у Европи“, под чим они подразумевају све организованији и масовнији отпор грађана безумним идејама униполарности и растућем социјалном раслојавању које не престаје. Све масовнији и све агресивнији протести озлојеђених европских грађана, као и порази које су глобалистички концепти политике и њихови носиоци доживели пре свега у Немачкој и Италији, али и масовно незадовољство Француза глобалистичком прокуром Емануела Макрона, догађања у Мађарској и Пољској, отворено уобличавање и изражавање евро-скептицизма у наступима неких значајних европских странака и много тога са тим у вези пали црвене лампице стратезима Новог светског поретка и на њима је да одлуче шта даље. Начин на који је Меркел саставила владу и чињеница да је у Италији чак 70 одсто изашлих бирача гласало за странке које су против ЕУ (33 процента за Покрет пет звездица и 37 за коалицију Напред Италија и Лига), а да Брисел осим празних претњи и бесмислених саопштења нема прави одговор на растући евро-скептицизам глобалистичка је ноћна мора, па ће бити занимљиво какве ће одлуке Билдербег донети по питању три повезане теме „популизам-неједнакост-будућност рада“ јер то је пакет чији чиниоци узајамно делују један на други.

Поред неизбежне Русије којом се Билделберг и Трилатерала баве годинама са јасном намером да подрију Путинов концепт мултиполарности (на срећу безуспешно), на дневном реду овогодишњег заседања је и Америка и то по два основа: САД пре избора за Конгрес и америчко светско лидерство. Ово друго логична је тема за скуп типа Билделберга, будући да читав униполарни концепт почива на Америци као војном, економском и технолошком светском лидеру којим управља елита елите, а то лидерство нестаје из дана у дан на свим пољима, али ово прво показује колико је стање у САД ровито и колико су Господари из сенке фрустрирани избором Трампа за председника. То што ће избори за амерички Конгрес бити тема њихових стратегија најбоље показује да више нису сигурни у давно успостављене механизме који су им до сада давали беспрекорне резултате по питању контроле изборног процеса у САД, а то опет значи да су темељи Империје опасно заљуљани.

Оно што је свакако највише привукло пажњу јавности, увек жељне сензација, јесте тема мистичног наслова „свет после истине“, при чему нам остаје да нагађамо шта подразумевају под „истином“ и када ће нам и како она бити саопштена. У сваком случају и тзв „теоретичари завере“ добиће шлагфорт за своје наслове и садржаје.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Иницијатор оснивања „Групе Билдерберг“ је холандски принц Бернард Леополд, племић контраверзне биографије и члан више тајних друштва, а прво окупљање одржано је 1954. године у холандском хотелу „Билдерберг“ по чему је група и добила име. Формално, седиште организације се налази у Хагу, али традиција је да се редовна годишња окупљања њених чланова одржавају увек на другој локацији, при чему је регистрована цикличност да се сваке пете године место окупљања налази на територији САД, као и да се окупљања дешавају у периоду од средине маја до средине јуна месеца и трају три или четри дана. Групом „Билдерберг“ управља њено унутрашње језгро од 15. чланова (Управљачки комитет), које и одређује основне теме за њихове годишње конференције као и састав позваних да у њима учествују. Посебност ове организације је у томе да се учесници позивају према одабраним темама и то што сте позвани једне године не значи да ћете бити позвани и следеће. Но, чак и један позив значи својеврсну иницијацију која Вам отвара елитистичка врата у области којом се бавите.

Скуп у Торину је 66 окупљање Билделберга. То што се на њему као званични учесник појављује српска премијерка можда је добра вест за елиту, али свакако је лоша за грађане Србије, пре свега ако узмемо у обзир однос који су набројани чланови ове групе имали према српском народу током крвавог разбијања Југославије које су сами изазвали. На заседању Билдерберга 2011. године у Швајцарском Сент Морису један од закључака је био да се “европске интеграције Србије морају максимално убрзати и да се, у том смислу, морају подржати политичке промене које то могу омогућити не угрожавајући перспективе Косова”!!(3) Већ следеће, 2012., године билдербеговац Ван Ромпеј честитао је Томиславу Николићу изборну победу на пола изборног дана, а он нам је натурио Вучића(без да смо за њега гласали). Остало знамо и видимо. Ана Брнабић у Торину наставак је тог процеса и зато одатле неће бити добрих вести.

Али. шта год да буде овај аутор бавиће се 66. заседањем Билдерберга опширније након што његове одлуке, закључци и препоруке буду доступне из независних извора.

 

______________________________________________

 

  1. https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201801291114356059-ana-brnabic-bilderberg-/
  2. http://www.ceopom-istina.rs/globalizam/politicki-procesi/bilderberg-i-srbija/
  3. – Исто