Да ли ће на предстојећем Сабору СПЦ бити скрајнуто питање Косова и Метохије

Са дубоком забринутошћу можемо да приметимо да Српска православна црква није обзнанила да ће питање Косова и Метохије бити високопозиционирано на саборском дневном реду

Пролећни Сабор СПЦ (Извор: СПЦ)

Како „Стање ствари“ сазнаје на предстојећем Ванредном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, заказаном за 6. новембар, главне теме биће кадровска решења у црквено-академским институцијама и питање црквене просвете. Архијереји СПЦ размотриће наставу веронауке у основним и средњим школама, те кадровску ситуацију на Богословском факултету у Београду.

Подсећамо, заседање почиње свега пет дана од путовања председника Републике Србије Александра Вучића у Париз, где ће се – по свој прилици и како је раније најављивано – срести са „косоварским председником“ Хашимом Тачијем. Из досадашњих немуштих најава није могуће докучити да ли ће овај париски састанак представљати важан корак ка постизању тзв. свеобухватног споразума између Београда и Приштине, који се не може читати другачије него као – у овом или оном облику – давање независности тзв. Косову.

Са дубоком забринутошћу можемо да приметимо да Српска православна црква није обзнанила да ће питање Косова и Метохије бити високопозиционирано на саборском дневном реду.

То посебно чуди и онеспокојава с обзиром да је на претходном, редовном заседању Светог архијерејског сабора, одржаном маја ове године, донет далекосежно важан документ „Порука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о Косову и Метохији“. У овом драгоценом документу оцењено је да „питање Косова и Метохије представља српско црквено, национално и државно питање првог реда“. Текст документа представља несумњиви врхунац једног мисаоног напора, благовремене реакције на неповољне политичке и државне околности. Порука је представљала правовремену и аутентичну артикулацију неспокоја оног дела јавности који се противи (анти)косовској политици српских власти.

Очекујемо да архијереји СПЦ на предстојећем саборском заседању неће сметнути с ума драгоцене речи које су послате јавности у мају ове године. Не треба искључити могућност да је забринутост због тема будућег саборског заседања претерана и да ће се СПЦ, као и у другим преломним тренуцима, показати као сигурно прибежиште оних који страхују за будућност српског Косова и Метохије. Уосталом, држимо да је реакција јавности и допринела да се на претходном Сабору Српска црква бави најважнијим питањем – не само данашњих Срба – Косовом и Метохијом, а не организационим променама и Уставом. С том надом и вером да Бог има последњу реч, завршавамо наше синовско обраћање архијерејима свете Српске православне цркве.

(Стање ствари)