ДОБРОМИРОВИЋ ЗА РТРС: Запад помера границе лицемерја!

Звучи отрцано, али Запад је заиста лицемеран. Када у размаку од само неколико дана, уочи референдума који ће у много чему одредити будуће политичке координате државе, Македонију посете амерички и европски званичници који отворено позивају да се заокружи „да“, то није мешање у унутрашње ствари једне земље, каже уредник политичке рубрике у Информеру Милан Добромировић, чији ауторски текст за Радиотелевизију Републике Српске преносимо у целости:

„Када Јоханес Хан, европски комесар за проширење, или онај Американац Џејмс Матис „Дивљи Пас“ позову Скопље да промени готово све своје досадашње државне атрибуте – укључујући и име (!) – јер ће онда потећи европски и амерички мед, то није притисак странаца. Политички утицај није било ни вишенедељно насиље на скопским улицама, очигледно дириговано ван Скопља, које је потрајало таман толико да Зоран Заев и Албанци дођу на власт. Западно диктирање услова будуће фундаменталне државности Македоније, која подразумева такозвану „тиранску платформу“, такође није задирање у уставно право грађана једне земље да направе државу какву желе.

Потпуно је, дакле, демократски да француски председник Емануел Макрон, а пре њега многи други европски и амерички званичници, отворено и без имало увијања „посаветују“ Македонце како би њихова држава требало да се зове. Нормално, у фусноти тог добронамерног и душебрижног савета стоји подсетник на крваве протесте који опет врло лако – спонтано, а како другачије! – могу да избију на улицама македонске престонице или у Собрању. Али, све ово је у циљу демократије, слободе и бољег живота. Циљ, јесте, оправдава средства.

Међутим, када у Бањалуку дође руски шеф дипломатије Сергеј Лавров – и још каже да нема фаворита на изборима у БиХ – то буде представљено као флагрантно мешање у унутрашњи изборни процес у Сарајеву. Када америчка амбасадорка Морин Кормак каже да Додикова „политика претњи сецесијом“ није добра, и тако врло директно позове народ да не гласа за њега, то је онда само запажање без икаквог политичкој утицаја или намере. Исто тако, одлука Вашингтона да у јеку изборне кампање уведе санкције Николи Шпирићу (Додиковом сараднику) због наводне корупције, уопште није политичка. Тако је. А онда је мрмот увио чоколаду у фолију.

Треба бити баш слеп или добро плаћен, па не видети двоструке аршине „западњака“ поводом, рецимо, изјава Бакира Изетбеговића и Милорада Додика. Јер, за Запад је сасвим нормално, демократски, па чак и пожељно, укидати Републику Српску, негирати Бањалуку као престоницу међународно признатог ентитета или јој претити бошњачком наменском индустријом у пуном налету. Са друге стране, за исти тај Запад врло је проблематично, чак и опасно, опремити полицију и ватрогасце у Републици Српској!? Лицемерно. Скандалозно. Бедно.

На крају, да се разумемо, немам никаква заваравања да и Американци, и Европљани и Руси имају своје интересе у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Свако од њих тражи што бољу позицију и што већи утицај. Ипак, искрено, онако људски да кажем, више ми прија утицај који не вређа разум и здраву памет. И не помера границе лицемерја!“

 

https://informer.rs/vesti/politika/401430/dobromirovic-rtrs-zapad-pomera-granice-licemerja