Иван Максимовић: Неприлагођени у непризнатој надридржави: Срби између Вучића и Харадинаја

Неколико Срба који су пришли БСК (Безбедносним снагама Косова, сепаратистичким оружаним групама насталим од „расформиране“ „ОВК“) поднело је захтев за „демобилизацију“ односно раскид уговора. У почетку су медији на албанском пренели да се ради о осморо Срба, да би број порастао на 20 њих. Симптоматично је да су „сви они из гњиланског раја“. Радио Слободна Европа преноси наводе анонимног саговорника који каже да су „морали да напусте због Србије“, представљајући их као бивше припаднике који сада „не знају како ће преживети њихове породице…“

Ови захтеви подстакли су коалиционог партнера Александра Вучића међу албанским сепаратистима и њиховог тзв. „премијера“, Рамуша Харадинаја, некадашњег вође терориста и ратног злочинца, да упути оштре критике на рачун власти у Београду чији су га политичари и довели на ту позицију.

Не само због тога већ због многих других детаља читава ова прича пати од великих нелогичности које превазилазе медијску „потребу“ за претераном драматизацијом како то воли да чини РСЕ. Надлежни при сепаратистичким оружаним јединицама су навели да ће ти захтеви бити размотрени тек у наредних 6 месеци што значи да нико од Срба још увек није напустио ову организацију, што иначе ни мало није лако.

Како је Магазин Таблоид раније већ писао, највећу заслугу за масовни ангажман Срба у БС имају браћа Ивановић, високи функционери Вучићеве „Српске листе“ од којих је један повереник СНС-а а други чак градоначелник Новог Брда. Да постоји искреност у овој намери они би морали да буду макар смењени јер је нарочито Светислав Ивановић и тајно и јавно дужи низ година радио на промоцији БСК-а као институције која се према Србима понаша заштитнички. На тај начин Светислав доприноси „угледу“ ове оружане паравојне формације посебно међу младим људима од којих је велики број успео да приволи за чланство у ту оружану фромацију. Ти млади људи, може се рећи, нису знали шта чине али преварени чињеницом да ће то бити „обичан посао“ попут оног у Цивилној заштити „само као носиш оружје“, пристали су…

„Ставили су их у процеп, и једном речју на велике муке“ каже 40-тогодишњи Б. Ј. из овог краја у разговору за Магазин Таблоид. „Нико им неће дозволити да напусте службу, нема шансе. Морају да играју коло у које су ушли или нека беру кожу на шиљак“ сматра наш саговорник.

Срби гњиланског краја се слажу да је ово у реду „по питању неког општег интереса али нажалост појединци, односно млади момци, су живели од те бедне и јадне плате. Не оправдам њих што су обукли униформу наших непријатеља али их једнако и разумем. Тешка је борба за егзистенцију. Управо велика неправда од стране наше мајке Србије их ан то тера! Политичари су срозали скроз на скроз систем вредности. Па и велика неправда, неразумевање, појединци су своје личне интересе ставили испред интереса народа. Нажалост баш ти и креирарају такву климу да су они основа свега. Ову су само последице те велике неправде према овом јадном и страдалном нашем народу“ каже 52-двогодишњи С.С.

По њему, ово је тек почетак лудила.

„…Заиста покушавам себе да ставим у њихову ситуацију која није ни мало једноставна ни пријатна. Обележени као изроди и издајници, пред непријатељем морају да стоје мирно, пред својим народом погнуте главе. То су млади људи, жељни нормалног живота и бекства од сурове реалности. Не својом кривицом морали су да се боре за свој опстанак и уместо да те младе људе пригрли српска власт и да им обезбеди минималну егзистенцију, на тој муци приграбили су их наши непријатељи. Нажалост, многи од њих су млади момци који су једва дочекали да дођу до те плате, већ после пар месеци ушли су у кредите и дугове како би себи учинили живот подношљивим, да се колико толико изједначе са нормалним светом. Држава Србија ће вероватно успети да притисцима један број Срба повуче а они се сада налазе између наковња и чекића. Држава ће им сигурно понудити нешто новца али то није ни приближно довољно да врате те кредите“ каже С.С.

Према сазнањима Магазина Таблоид припадницима БСК гњиланског краја, из Србије се за напуштање војних јединица албанских сепаратиста нуди месечна примања од 45.000 динара што је еквивалент примањима која остваруј у тој служби у износима од 00 до 00 евра. Али без обзира на све то раскид уговора ће ићи доста споро с обзиром да су уговори потписани на 12 година!

Припаднике БСК, Србе, околина је у почетку жестоко осуђивала међутим врло убрзо млади почињу да размишљају о томе као начину да дођу до посла. То је свакако део стратегије коју спроводи и Влада Србије у шта се на овај или онај начин убеђени сви Срби са КиМ. Годинама уназад не постоји никаква државна стратегија која би обезбедила минимум средстава неопходних за опстанак чиме би се многи задовољили. Последњих неколико година, а нарочито са незаконито распуштеним државним органима локалне самоуправе и наметањем представника „Српске листе“ који при том морају да буду чланови СНС-а, јаз између сиромашних и бахатих је дубљи него икада раније. „…Некима се дозвољава да граде своја мала царства док сиротиња гладује, једва и на врх кашичице да стиже до њих“ тврде овдашњи Срби.

Међутим, ни у овај потез Владе Србије нема се ни мало поверења. Нејасна је судбина оних који су приморани да напусте ову службу што отвара многа питања. Не постоји никакав конкретан план за њихово материјално збрињавање што неће утицати на друге да не крену њиховим путем већ ће искористити прилику да се пријаве за упражњена места и опет ће све тећи у круг. Да постоји жеља решење би било врло једноставно, кажу наш саговорници. Правилнија расподела материјалних средстава и спречавање да се из државног буџета богате Вучићеви послушници, учиниће да остане довољно народу српском народу на КиМ без икаквих додатних оптерећења државног буџета!

На одсуство таквог плана указује и чињеница да се овакав притисак не врши на остале припаднике БСК, Србе, у другим деловима покрајине што би се очекивало нарочито на северу. Тако се на последњи конкурс за пријем нових чланова у ову оружану формацију само из села Угљара на централном Косову пријавило 16 младих Срба, док је раније из овог села само један младић био активан и то из изузетно проблематичне породице!

Међутим, досадашњи припадници БСК су остварили своју намену. Међу Србима се ово све више посматра као посао и престаје да буде тако срамно као на почетку док их истовремено чињеница да око њих живе и петочлане породице у којима су сви запослени, понекад и на два радна места, а да за остатак народа „нема посла“ јер не желе да приступе Вучићевој „Српској листи“, нагони их на овакав корак и из ината.

Док старији који су кроз живот и сами прошли као боси по трњу на крају и показују разумевање, млади ипак још увек осећају јак отпор. „Тешко је прихватити да се својом вољом упишеш не само на листу издајника које ће историја памтити, већ и да на себе узмеш крв праведника који су страдали да до тога не дође. То се не пере напуштањем те војске, ако се може опрати, само јаким кајањем и страдањем а тешко ће они моћи то да схвате“, каже један од саговорника Магазина Таблоид.

Ових дана тај крај је обишао и српски политичар са КиМ Момчило Трајковић. У разговору за наш лист он истиче тешко стање које је тамо затекао и наводи да је ситуација иста и у Клокоту, Штрпцу, Средској…

„…На стотине хектара плодних ораница и шума продаје се за мале паре, 20 до 50 евра по ару! Не продаје ондашњи народ да би се обогатио већ да би обезбедио најосновнију егзистенцију. Народ је од власти плански препуштен себи и принуђен да продаје своја имања како би опстао. Марко Ђурић се хвали да у овом крају СНС има 3.000 чланова и апсолутну власт а стање је све горе и горе. Зашто? И Вучићу сам рекао, тамо где СНС има неприкосновену власт, тамо су у последње време најјачи процеси албанизације српских територија. Разлог је пре свега што су Срби у катастрофалној економској ситуацији. За последњих 5 година у овом делу Косова и Метохије продато је стотину хектара земље…околина села Коретишта, Станишора, Бостна, Прековца…је већ албанизована. Сада полако крећу да купују куће у центру села…Мало је потребно да се тај процес заустави…“ наглашава Трајковић.

Мало, но кад се ништа не жели учинити онда више ништа није мало. Највише што власт уме јесте да на покушај убиства Срба и нападе кроз уста Марка Ђурића изда неко саопштење и то је све. На све остало се ћути па се тако власт у Београду још увек није огласила поводом ових захтева као ни Вучићеви представници у влади албанских сепаратиста. То није једини догађај јавне и институционалне албанизације Косова и Метохије који је прећутан ових дана.

Без обзира што су из Ђаковице протерали до последњег Србина, што су Саборну цркву Свете тројице у овом граду порушили до темеља, остатке однели а на њено место изградили парк, ни то што су преорали два српска гробља а на једном од њих започели изградњу Суда као ни рушење кућа у српској улици у којој је живело 3.500 Срба одмах по најави да прогнани желе а се врате у свој град, Албанцима није било довољно… недавно су сачинили лажни списак Срба из овог града „осумњичених за ратне злочине 1998 – 1999. године“ на коме се налази чак 200 имена и предали га такозваном „Специјалном суду Косова“ у чијој ће надлежности бити злочини терориста „ОВК“!

Представник Срба из овог града, Ђокица Станојевић је за медије изјавио да је „…Ово застрашивање и угрожавање безбедности свих нас Срба са простора Ђаковице. Друга позадина свега је да нам се отме наша имовина. Ђаковица је само пример и ја очекујем да и остале општине крену са списковима са српским именима. Оно због чега боли душа, јесте то да за нас заштите нема. Све смишљено, али би требало неко да реагује! Не може да се говори о повратку, а да се народ пита да ли је на потерници“. Он је навео да реакције на тај списак нема ни од Међународне заједнице нити домаћих власти у Београду.

Ово би се могло подвести као план локалних Албанаца да такозвана „амбасада Косова“ у Америци није 29. јуна, дакле готово истовремено, објавила вест да је договорена изградња новог „косовско-америчког економског града“ у Ђаковици у коју сврху ће америчким инвеститорима бесплатно бити уступљено 1.200 хектара земљишта на само пола сата од приштинског међународног аеродрома. „Без пореза, брзог лиценцирања и бесплатног приступа европском тржишту“ навела је ова „амбасада“.

Неколико дана касније, тачније 4. јула поводом прославе америчког празника Дана независности, у америчкој амбасади у Београду приређен је пријем на коме су се, као нигде, појавили сви људи са челних позиција Србије, од министара до патријарха. Упечатљиво је било видети да амерички амбасадор са највећим одушевљењем дочекује управо Вучића.

Широког осмеха, раширених руку и благо савијених колена, како сваки газда дочекује свог пса љубимца, Скот је на своје груди примио Вучића. Оног Вучића који за Косово и Метохију још увек, ни после пет година владања ни две деценије учешћа у власти нема план за проблем Косова и Метохије. С обзиром да га нема, његови амерички ментори су изузетно срећни чињеницом да баш све тече по њему.

Иван Максимовић / Таблоид

 

Васељенска ТВ