Ми Хрватима и зграде и паре, они нама поред ништа и : „Убиј, закољи да Србин не постоји!“

Београд – Број хрватских фирми које пред српским правосуђем добијају назад имовину коју су имале у време бивше Југославије – расте, мада хрватски судови и даље неумољиво одбијају исте такве захтеве српских фирми. И не само то, тамошње Правобранилаштво почело је принудно да наплаћује трошкове изгубљених судских поступака од наших фирми, и то преко српских судова.

Хрватске фирме такав проблем у Србији немају и нису га ни имале, јер су судови пре неколико година почели да им враћају, прво спорадично, а онда и масовно, некретнине. А како потврђују саговорници “Новости”, ни дотле није било правоснажних пресуда о изгубљеним споровима, већ су поступци само заустављани док се не склопи билатерални уговор између Србије и Хрватске о спровођењу Анекса Г о сукцесији.

Хаотична ситуација трајала је до пре три године, када је Уставни суд у случају “Борова” из Вуковара практично пресудио да се Анекс Г Споразума о сукцесији, као међународни акт потврђен у српском парламенту, може примењивати директно, без билатералног споразума двеју земаља.

По речима адвоката Зорана Ристића, председника Удружења “Одузета имовина”, српска потраживања у Хрватској већа су 80 пута него хрватска у Србији. Како каже, до пре пет година и саветовања правника на Златибору, где је изнет сасвим другачији стручни став, наши судови су паузирали поступке. Од тада се пракса променила, па су, како наводи, имовину назад добили “Електропромет Загреб”, “Југотон”, “Јадран намештај”, “Ватротехна Загреб”, “Вартекс”, “Опскрба”…

Према писању хрватских медија, 150 хрватских фирми у Србији тражи повраћај имовине, чија је вредност око 800 милиона евра. ИНА, рецимо, тражи враћање бензинских пумпи и надокнаду за изгубљену добит, а “Борово” повраћај продавница. Имовину траже и “Краш”, “Кончар”, “Вартекс”.

„Случај са имовином ИНА је другачији од осталих“,  каже Ристић.

„ИНА је имала ОУР-е, међу којима и ОУР ИНА Београд. Он је пре приватизације проглашен самосталним, ушао у састав “Беопетрола” и продат “Лукоилу”. Ту је ситуација чиста.“

Случај “Борова” је далеко од “чистог”. “Борово” је продало локале по Србији на којима је било укњижено, да би “Борели”, настао после распада земље од експозитура у Србији, поднео тужбе против купаца и тражио ништавост уговора. Према речима адвоката Ирене Ранковић из нишке канцеларије која је заступала “Борово”, Привредни и Привредни апелациони суд су одбијали овакве тужбе, све док у једном случају Врховни касациони суд у поступку ревизије није преиначио пресуду и прогласио један од уговора ништавим.

На бази тога, “Борели” је тражио понављање поступка и за остале локале, све док Уставни суд није “пресекао”. Укинуо је одлуке о ништавости купопродајних уговора, држећи се става да се Анекс Г Споразума о сукцесији мора директно примењивати. У међувремену, “Борели” је отишао у стечај, па је данас ситуација шаролика. Неки локали припадају купцима, док други поступци нису још окончани.

Пљачкашки однос

Судски трошкови које хрватско Правобранилаштво покушава да наплати од Југобанке у стечају настали су због дуга хрватских предузећа овој банци од 800 милиона некадашњих марака, објашњава Ристић. Југобанка је покушала да их наплати судским путем, али је спорове пред хрватским судством изгубила, за шта јој сада стижу астрономске таксе. По Ристићевим речима, она ће ово морати да плати иако су дугови базирани “на неправедној пресуди, проистеклој из пљачкашког односа Хрватске”.

В. Црњански Спасојевић / Новости

 

Ми Хрватима и зграде и паре, они нама поред ништа и : „Убиј, закољи да Србин не постоји!“