Млади све чешће мисле о самоубиству

Александра Васић

САМО прошле године, у Србији је 35 девојака и младића који су имали мање од 24 године извршило самоубиство, показују подаци Републичког завода за статистику. Упозоравајући податак је и да млади чине између 30 и 35 одсто оних који се обраћају за помоћ Центру за превенцију самоубистава „Срце“, што је дупло више у односу на период пре 10 година, када их је било 15 одсто.

Шта натера тинејџера да изненада и, према речима ближњих, „ничим изазвано“ одузме себи живот – питање је које се поставља сваки пут када медији објаве вест да је нека млада особа подигла руку на себе. Само у августу ове године суицид су извршила двојица шеснаестогодишњака и петнаестогодишњак из Новог Сада. Директорка хуманитарног центра за превенцију самоубистава „Срце“, једине овакве установе у Србији, каже да им се годишње између 4.000 и 5.000 људи обрати за помоћ, а сваким даном је све више младих.

– Пате због усамљености, недостатка перспективе и лоших односа у породици. Треба их слушати, разумети и не осуђивати их – каже, за „Новости“, Тања Бокун. – Док старији зову телефоном, млади у кризи углавном пишу преко наше чет апликације, јер им је такав начин комуникације близак. Са њима разговарају волонтери који су прошли обуку, а иначе су најразличитијих занимања.

Докторка Дуња Ранђеловић, психијатар са дугогодишњим искуством у Амбулантном клиничком одељењу за адолесценте „Др Лаза Лазаревић“, каже да млади најчешће покушавају самоубиство због породичних проблема, злостављања, вршњачког насиља и злоупотребе дрога и алкохола. Нови узроци који се све чешће спомињу у јавности су отуђеност од родитеља и превелики утицај друштвених мрежа на појединца. Таквих примера у просечним и наизглед нормалним породицама је више него што можемо да замислимо, каже др Ранђеловић.

САМОПОВРЕЂИВАЊЕ НАЈВЕЋА опасност која се крије на друштвеним мрежама су групе које праве млади који се самоповређују. Ово понашање може да укаже на ризик од каснијег суицида, каже др Ранђеловић. Деца која долазе на терапију открила су да постоје групе на социјалним мрежама у којима се млади исповедају о начинима самоповређивања.

– Имамо пример шеснаестогодишње девојчице из околине Београда, из породице која се на први поглед ни по чему не издваја од других. Као разлог покушаја самоубиства она је навела усамљеност – објашњава др Ранђеловић. – Терапијом је одређено да њена породица треба да проведе заједно бар пола сата недељно, без коришћења телефона и телевизора. Испоставило се да нису имали о чему да причају, свима је то било најмучнијих пола сата у животу, мајка се расплакала… Тада су схватили суштину проблема.

Данашња деца одрастају уз друштвене мреже, због чега је њихов утицај често већи него утицај родитеља. То је често једини друштвени живот који имају, потврђују психијатри.

– Живе „сами у мрежи“ свој нереалан живот. Покушавају да се уклопе, да буду савршени, нарцисоидни и довољни сами себи. Ако нису такви, онда се издвајају и постају одбачени, што је све чешћи разлог који их нагони на суицид – каже др Ранђеловић.

Оно на шта родитељи треба да обрате пажњу јесте свака промена у понашању детета која може да укаже на проблем. Отежавајућа околност је што већина покушаја самоубистава у осетљивом периоду од 14. до 18. године није планирана него је резултат импулсивности и бурних емоција које су честе код тинејџера.

– Они најчешће не желе да умру, већ само да се на било који начин ослободе своје муке. Није редак случај да дете попије лекове а затим се уплаши и каже родитељима шта је урадило. Уколико се реагује на време, такви случајеви се не морају завршити кобно. Има, нажалост, и другачијих примера, када је за спасавање касно.

ДЕЧАЦИ ЧЕШЋЕ УСПЕЈУ У НАМЕРИ

ОД 35 младих који су извршили самоубиство током 2017. године, чак 33 су били дечаци. Иако девојчице три пута чешће покушавају самоубиство, дечаци много више успевају у тој намери, показују подаци. Једно од објашњења је да дечаци своју агресију чешће испољавају физички, док је код девојака она углавном вербална.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:748454-Млади-све-чешће-мисле-о-самоубиству