Н1: Држава је и поред чињенице да се у Србији тренутно тови тек 12.000 јунади, што није довољно ни за домаће потребе, договорила извоз 5.000 тона меса у Турску и Кину

Цена јунећег меса у српским малопродајама сада износи између 800 и 850 динара по килограму, што значи да је ово месо за два месеца поскупело за више од 20 одсто. За повећање цене, произвођачи прстом упиру у државу, која је и поред недостатка јунади у Србији, договорила извоз ионако дефицитарног меса.

Када за килограм јунећег бута дате новчаницу од хиљаду динара, добићете тек 150 динара кусура. За тај новац, могуће је купити два килограма свињетине и чак три пилећег меса. Због тога грађани, углавном, када виде цену истакнуту на јунетини, поред изложеног меса једноставно прођу.

„Је л’ могу нешто да променим? Не могу. Моје је да купим, а њихово да дижу цену кад им одговара. Ћутим и трпим. Стално поскупљује по два-три, па гориво…немам избора“.

„Да је само јунетина било би добро, него све је поскупело. Кад год дођем неке друге цене“, кажу грађани с којима смо разговарали.

Произвођачи меса не очекују да ће цене даље расти и кажу да су оволике, јер није могло другачије. Док је грађанима јунетина скупља за 20 одсто, месарима је у набавци поскупела готово за трећину. Разлог – у Србији једноставно нема довољно јунади.

„Ми с једне стране ценом не можемо бити конкурентни увозној јунетини из Бразила и Аргентине, која је доста јефтинија због изобиља хране и великих пашњака у тим државама. С друге стане, цена јунетине у Србији почела је да расте са повећаним извозом овог меса у Турску“, каже власник Индустрије меса „Матијевић“ Петар Матијевић.

Управо тако – држава је, и поред чињенице да у Србији тренутно тови тек 12.000 јунади, договорила извоз 5.000 тона меса у Турску, а после више деценија пакети српске јунетине кренули су и у Кину. Стручњаци се питају – којом логиком је неко одобрио такву одлуку?

„Дванаест хиљада није довољно ни за домаће потребе. Трошимо само три до четири килограма јунећег меса по становнику годишње, односно, производимо укупно 75.000 тона јунећег меса годишње. Према томе, за извоз ми – немамо“, наводи члан Одбора за село САНУ Бранислав Гулан.

А имали смо. Почетком деведесетих у Србији је било десет пута више јунади, чије месо је извожено и на исток и на запад. Потражња за месом није опала ни данас, што значи да и поред развијеног тржишта, српски паори више не желе да се баве товом јунади. Држава их је, каже Гулан, толико пута преварила у вези са откупом да су дигли руке.

„Потребно је најпре да имају гаранцију да ће моћи да продају. Досад нису могли да продају јер у били уцењивани и потцењивани. Нису могли да продају и зато су се испразниле стаје“, каже Гулан.

Уколико би лоша аграрна политика која је стаје испразнила била замењена подстицајнијом, тај бизнис би каже, врло брзо процветао, а цене у малопродаји биле далеко прихватљивије. Да ће се то и десити – није оптимиста.

(Н1)