Око 6.000 деце у Србији одузето од родитеља

Тренутно је више од 6.000 деце измештено је из својих породица и детињство проводи у институцијама социјалне заштите или у хранитељским породицама. Како у разговору за наш лист истиче Саша Стефановић, директор Мреже организација за децу Србија, одузимању деце од родитеља најчешће претходи злостављање или занемаривање малишана, насиље у породици, болест или смрт родитеља, одлазак родитеља на издржавање законске казне или екстремно сиромаштво породице.

– Најчешће је реч о комбинацији ових фактора – сиромаштву комбинованом са занемаривањем или болести зависности која узрокује насиље у породици. Међутим, оно што је заједничко највећем броју случајева јесте да нешто што је замишљено да буде привремено уточиште детета, као што је дом или хранитељска породица, заправо постаје трајна адреса детета. У прилог тој тези говори и чињеница да се од 2009. године, од укупног броја деце измештене из својих породица, у родитељско гнездо вратило свега 23 одсто малишана – наглашава Стефановић.

Наш саговорник истиче да је просечна дужина боравка детета на хранитељству између три и десет година, а ови малишани неретко и пунолетство прославе у дому хранитеља. Стиче се утисак да надлежни, када уклоне дете из акутно угрожавајуће ситуације у породици, забораве да је оно код хранитеља или се руководе девизом „дететов живот више није угрожен”. Међутим, забрињава чињеница да мали број деце која су на хранитељству или у установама социјалне заштите одржава однос са родитељима – било због тога што социјални радници нису мотивисани да јачају капацитете родитеља за повратак детета у породицу или зато што је дете у установи која је сто километара далеко од родитељске куће.

– Породица је најбоље окружење за раст и одрастање детета. Свака породица има своје кризе, али систем мора да помогне пре свега родитељима да превазиђу те кризе и мора да их ојача у њиховој биолошкој улози. Постоје ситуације када је живот детета у породици заиста угрожен и држава тада мора да реагује и да ургентно измести дете. Али, када се то деси, дужна је да ради са родитељима како би се дете што пре вратило у породицу – изричит је наш саговорник.

На констатацију да се у јавности често чују примедбе да се дете измешта из биолошке породице због сиромаштва, а да држава даје новац хранитељским породицама да би бринуле о том детету (месечна накнада за дете на хранитељству износи око 40.000 динара), Саша Стефановић каже да је то делимична истина.

– Никада сиромаштво није једини разлог због којег се дете привремено одузима родитељима, али недостатак материјалних средстава јесте нешто што отежава адекватну бригу о деци. Пракса говори да је екстремно сиромаштво најчешће узрок или последица осталих облика социјалне патологије. Али, ако се дете измести из породице потребно је веома много времена и ресурса да се врати у свој дом – објашњава наш саговорник.

На питање шта је најбоље решење за смештај детета ако је држава принуђена да га измести из породице, Саша Стефановић одговара да је дом, односно установа социјалне заштите, увек најлошије решење.

– Установа може да има зидове од мермера и сјајне професионалце, али ниједна установа не може да пружи оно што је детету неопходно за раст и развој, а то је љубав. Једна неговатељица мора да води рачуна о педесеторо деце и нема времена да загрли сваког малишана понаособ. Пракса показује да су сродничке породице најадекватнији облик заштите малишана који су морали да буду склоњени из породичне драме – закључује Стефановић.

Београдска канцеларија Уницефа већ неколико година спроводи пројекат „Породични сарадник”, усмерен ка помоћи породицама у кризи, а сарадница Уницефа Весна Дејановић у разговору за „Политику” истиче да, осим декларативне посвећености државе јачању биолошке породице, мора да се успостави систем који је ефикасан у идентификовању породица које се суочавају са проблемима.

– Веома је важна превенција озбиљних проблема у породици, али је исто тако значајно да се дете што пре врати биолошким родитељима – уверава Весна Дејановић.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА

 

Око 6.000 деце у Србији одузето од родитеља