СТРАТЕГИЈА ЕУ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН У ФУНКЦИЈИ ОТИМАЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Након Другог светског рата у Европи ни једној држави није одузета територија, кроз подршку сецесионистичким покретима изузев Србији. Запад, оличен у ЕУ и НАТО још од агресије 1999.године чини све да доврши започети посао, након окупације Косова и Метохије, те да прогласи лажну државу Косово. Након признавања те фантомске НАТО државе, данас се промовише „стратегија“ како да се присили и намами режим у Београду да суштински призна тзв. државу Косово и да јој не спречава учлањење у УН и друге међународне организације. 

У великој мери Запад је поред других држава Балкана инструментализовао режим Мила Ђукановића да након признавања Косова, демаркације „државне границе“, слања својих официра у контигент КФОР-а и развој „добросуседских односа са Косовом“ утичу на Србију и режим у Београду да „прихвати фактичко стање зарад светле будућности и просперитета региона у ЕУ“. Изјаве председника Владе Црне Горе око „Стратегије ЕУ за проширење на западни Балкан“, су више него срамне и нажалост на њих не реагује власт у Србији.

Премијер Душко Марковић се хвали „визионарском одлуком Владе Црне Горе, око признања Косова“. Црногорски премијер Душко Марковић у интервјуу уочи посете Приштини, 6. фебруара, рекао је да „... Црна Гора жели да види Косово у ЕУ и НАТО, оцењујући да је црногорска влада имала визију када је признала самопроглашену независност Косова, упркос томе што је више од 85 одсто грађана било против тога.

Марковић је навео да ће у Приштини позвати косовског премијера Рамуша Харадинаја да донесе храбру одлуку. „Треба доносити одлуке које извесно грађанима нуде много више него што они данас имају. Када се Црна Гора опредељивала да призна Косово, у Црној Гори је била узаврела политичка клима. Преко 85 одсто грађана је било против одлуке Владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово. Рекао бих, због такве одлуке и такве визије коју је црногорско руководство тада имало, Косово ужива део данашњих бенефита као земља која има европску и евроатлантску перспективу и стабилност као кључну потребу региона..“ – поручио је Марковић.[1] У суштини ради се о велеиздаји српских националних интереса, супротно вољи народа Црне Горе. Можда време и рука правде у блиској будућности суди онима који су се самовољно и бахато понашали и били лажни визионари, кроз непријатељско деловање према Србији и српском народу.

Након свих тих антисрпских изјава и мешања у унутрашње послове Србије, од стране премијера Црне Горе, власт у Србији ћути, па изгледа као да је то део договора режима у Подгорици и Београду. Веома ће брзо да се потврди да ли се власт Србије слаже са поступцима режима у Подгорици.

Деловање ЕУ а и Црне Горе јесте у супротности са резолуцијом 1244 СБ УН и нема реакције, УН нити власти Р.Србије. Трагично је још и то што власт у Србији, посебно премијерка Ана Брнабић са одушевљењем исчекује промовисање Стратегије ЕУ за западни Балкан иако се зна да се ради о антисрпском пројекту, који лажну државу Косово третира као шесту државу региона, које би у пакету биле примљене у некакву ЕУ око 2025.године. Актуелна власт национални пораз, можда и издају у будућности, покушава да прикаже као победу политике у последњих пет година.Народ стрпљиво ћути и не верује да ће се то десити. Ако до тога ипак дође, све ће се преко ноћи обрнути, јер народ не жели а и не може да живи са том срамотом и издајом која му је наметнута.

Србија најкасније до краја 2019. треба да испуни „… прелазна мерила у области владавине права и постигне споразум о нормализацији односа са Косовом како би кренула даље у преговорима и 2025. постала чланица ЕУ“, наводи се у последњој верзији нове Стратегије проширења ЕУ која би требало да буде званично представљена 6. фебруара 2018.

Исти план важи и за Црну Гору која је, уз Србију, „… највише напредовала на путу ка ЕУ“, стоји у Стратегији. О плану Брисела је да у своје чланство прими „шест држава“: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово, писао је и британски Фајненшел тајмс. Влада Србије није исказала неслагање са нацртом таквог документа а Шпанија јесте. Зар треба нешто више рећи о недопустивом поигравању власти са Уставом Србије и националним интересима.

У Стратегији се Црној Гори и Србији препоручује убрзано испуњавање прелазних обавеза у области владавине права, што од „… лидера захтева да се баве постојећим реформама са јасном одлучношћу и пуном снагом“. Ово су срамне флоскуле бриселских комесара, које цитирају власт и добар део опозиције у Србији како би убедили народ у добар избор „сјајне европске перспективе“.

Бриселски комесари још поручују: „Оно што је још значајније, регионални лидери не смеју да оставе сумње око свог стратешког опредељења већ морају преузети одговорност за политичку јасност и смер.[2] Невероватно је до ког нивоа је отишла пропаганда у Бриселу, у седишту ЕУ, која се масовно пласира у свим провладиним и западним медијима у Србији.

„ЕУ не може и неће увозити билатералне спорове. Зато сви партнери на Западном Балкану о којима је реч морају да их што пре реше“, пише у документу, којим се предлаже да се гранична питања решавају међународном арбитражом, на пример у Хагу, и да свака одлука мора бити „обавезујућа и коначна“ и „поштована у потпуности“. Додаје се да је „свеобухватна нормализација односа Србије и Косова у форми обавезујућег правног споразума од кључног значаја“ за ЕУ перспективу и Београда и Приштине.

Косовски проблеми, међутим, иду и даље од Србије, јер пет чланица ЕУ такође није признало његову независност. Бриселска администрација се понаша толико осионо да не уважава мишљење и сугестије чланица које се не слажу, него незаконито и нелегално фаворизује став и мишљење водећих чланица, које је усаглашено са САД и НАТО.

Следећи Самит о Западном Балкану, ЕУ ће одржати 18. маја у Софији, 15 година након самита у Солуну, „… када је су чланице ЕУ први пут обећале да ће регион примити у своје редове“. Европска комисија у априлу такође намерава да објави редован извештај о „… напретку аспираната са Балкана“. „У следећих осам, девет месеци ћемо одлучити као да наставимо са сваком од ових земаља,“ рекао је портпарол председника Европске комисије Жан Клода Јункера. Јункерови планови укључују и контекст руске повећане активности јер, како се каже у документу, „Русија преплављује Балкан медијима са анти-ЕУ пропагандом и подстиче српски национализам уговорима о наоружавању„.[3] Јункер се очигледно понаша као да је Балкан Немачка колонија па ЕУ има неотуђиво право да чини шта јој је воља и покушава да спречи било какво присуство Кине и Русије на простору централне и југоисточне Европе. Такво застраљивање и самовоља Брисела све више личи на „Четврти рајх“ а не на Европу слободних народа и држава.

Шпанија инсистира да је у Стратегији „… неопходно истаћи разлику између процеса проширења који има јасне временске оквире, процедуре и циљеве, као и политичку стратегију за Западни Балкан која припада спољнобезбедносној политици ЕУ, те прати сопствену логику“.

Без обзира на Мадридски папир, портпаролка Европске уније Маја Коцијанчич, надлежна за питања Балкана, је потврдила да ће документ „… обухватити све земље Западног Балкана“, па и лажну државу Косово. „Овај документ ће обухватити цео регион. Пристизали су разни упити око овог документа, међутим, ово је документ који објављује Европска комисија“, истакла је Маја Коцијанчич, истакавши како ће се, тек након објављивања, ова стратегија послати и земљама чланицама које ће касније разматрати њен садржај документа.[4]

То је довољан разлог да власт у Србији јасно каже да не намерава да учествује у реализацији такве стратегије све док се тзв. Косово третира ван Србије као посебна држава.

НАТО настоји да убрзано затвори и замрзне све проблеме на Балкану и приволи српски народ да се сагласи са губљењем суверенитета и територијалне целокупности зарад некакве ЕУ која је у стању полураспада и која не поштује мишљење својих чланица.

Након Хладног рата поново над Европом кружи дух немира и осећај несигурности и страха, који неће донети никоме добро. То народи Европе у свим државама осећају све више кроз смањење личне безбедности, повећање опште несигурности, самовољу и отуђеност бриселске администрације, која шири идеологију лажног европејства под терором и присилом. Након убрзаног и неоправданог ширења НАТО, водеће силе Запада поред Блиског истока изазивају кризе и ратове у срцу Европе. Постепено интензивирање Украјинске кризе и подршка војној опцији и режиму Украјине у нападима на Новорусију јесу веома опасни потези САД и водећих држава ЕУ, који могу довести до несагледивих последица по мир у свету.

Преко миграната и Украјинске кризе САД намеравају да изграде предпоставке да и даље контролишу ЕУ у економском, безбедносном па и политичком смислу, како би пребазирале додатне војне снаге и ојачале непосредно војно присуство у Европи.

Подршка албанском екстремизму и пројекту “Велика Албанија”, од стране САД, ЕУ и Велике Британије биће и даље изражена, као и до сада у погледу чланства у међународним организацијама првенствено у УН. Условљавање Србије око даљег придруживања ЕУ, наставиће се и даље кроз захтев за суштинско признање независности лажне државе Косово, прихватање евроатланских интеграција и стално удаљавање од Русије. На тај начин САД желе да кроз контролу власти и неоколонијални положај “државица” на Балкану што пре тај простор у целости ставе под контролу ЕУ и НАТО.

Сада су скоро сви режими у државама Балкана, под значајним америчкм утицајем и притиском. Једино Република Српска и Србија, пре свега народ, већински су опредељени да своју будућност и судбину граде ван НАТО-а и овакве ЕУ, која је у суштини тамница за слободне државе и народе и инструмент за неоколонијални однос према неразвијеним и малим државама. То потврђују сва објективна и најновија истраживања јавног мњења, која немају одјека у медијима на ваљан начин.

Режим у Србији резултате гласања на изборима 24. априла 2016. покушава да прикаже као референдум народа о приступању ЕУ а познато је да ни једна власт до сада није смела да распише референдум о том судбоносном питању за српски народ. Власт у Србији зна да на том путу тзв. „европских интеграција“ треба суштински да се одрекне Космета, Републике Српске и Русије, како би испунила тзв. европске критеријуме за чланство. Знају да то народ неће подржати и било која власт у Србији неможе опстати са таквим сервилним и у суштини издајничким односом. Ни кампањом преко медија неби могао да се контролише гнев народа у тим моментима.

О неискрености односа и деловања руководилаца ЕУ према српским националним интересима могли смо да се уверимо у више наврата. Такав тренд се наставио и кроз појачање безобзирног условљавања кроз тзв. Бриселске преговоре.

Цео тај процес некаквих преговора са тзв. државом Косовом је противуставан и одвија се под константним уценама и притисцима водећих држава НАТО и ЕУ. Такав однос неће обавезивати народ и Р. Србију у будућности, да поштује договоре који су склопљени супротно вољи народа, супротно Уставу Србије и мимо утврђеног мандата УН. За српски народ само Резолуција 1244 јесте обавезујућа и цео преговарачки процес и решења треба да се траже у там оквиру.

Пут у ЕУ јесте у суштини промашен избор у коме се узурпирају највише националне вредности и распродају национални ресурси, зарад некакве лажне идеологије европејства и бољег живота осиромашеног становништва. Управо је та ЕУ непосредно и преко НАТО-а разбијала српски етнички простор и посредно спровела пљачкашку приватизацију преко марионетских режима, након 2000.године. Неке водеће државе ЕУ у новијој историји, па и данас, чиниле су све против српских националних интереса. Сасвим је логично питати се: Чему безусловно давање своје слободе и будућности онима који угрожавају опстанак српског народа?

Последице комунизма једва смо преживели а лажно европејство би нас коначно дотукло, као народ и понизило у сваком смислу. Ако је цена уласка у ЕУ издаја и предаја Косова и Метохије, онда нам она не треба, јер народ тако жели. Свако неуставно и анационално деловање било које влсти доћи ће под удар закона, у будућности. Не требају народу лажни визионари и издајничке вође у Србији, као што се већ десило у Црној Гори, где режим манипулише вољом народа и не поштује је.

 

 

[1] https://www.blic.rs/vesti/politika/crnogorski-premijer-protiv-priznanja-kosova-bilo-vise-od-85-odsto-gradana-ali-mi-smo/ntge1pf

[2] http://rs.n1info.com/a355371/Vesti/Vesti/Nova-strategija-EU-za-Zapadni-Balkan-Novo-prosirenje-2025.-godine.html

[3] http://www.nspm.rs/hronika/eu-observer-nova-strategija-eu-za-zapadni-balkan-novo-prosirenje-2025.html

[4] https://www.slobodnaevropa.org/a/29007548.html

 

Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач