Све je више деце која не знају – српски jeзик

А. Васић

ДЕЦА која имају пет или шест година, живе у Србији и не знају да изговоре ни реч српског језика све чешћа су појава у логопедским ординацијама домова здравља у Београду. Прве речи проговарају на енглеском или још чешће, на измишљеном језику, који је нека мешавина енглеског и српског. Родитељи се поносе и мисле да је дете напредно, док логопеди упозоравају да то може да доводе до трајних последица које се годинама исправљају, у виду проблема са читањем, писањем и споразумевањем са околином и вршњацима.

Све чешћа је појава да “амбициозни” родитељи у раном узрасту дете уче страном језику, пре него што је савладало матерњи. У понуди школа страних језика могу да се пронађу програми већ од прве године живота, док се у приватним вртићима нуди учење два страна језика истовремено, пре треће године живота.

– Сматрајући да је енглески језик преко потребан, док ће српски језик, свакако, научити с временом, родитељи се одлучују да дете у најранијем узрасту “прилагоде”. На третмане долази девојчица која с пет година није знала реч српског, јер су њени родитељи код куће причали искључиво енглески, у жељи да га дете што брже научи. Прошле су две године, она још није успоставила правилан изговор, нити има вокабулар у рангу њених вршњака. Ово није једини овакав случај, заправо, све их је више – у разговору за “Новости”, каже Данијела Марјановић, дефектолог-соматопед у Дому здравља Стари град у Београду.

Јасна препорука стручњака јесте да дете до треће године најпре треба да савлада матерњи језик, након чега постаје довољно зрело за учење страних. Када се то “побрка”, долази и до изговарања српских речи са енглеским акцентом.

– Заправо, не знају како треба ни српски ни енглески, већ праве своју “мешавину”. За речи као што су пас, мачка, сунце, троугао од деце сам чула безброј пута да им је лакше да их изговарају на енглеском, док неке друге, као што су мама или тата, изговарају на српском. Постоје, наравно, и неке које су између, ни једно, ни друго – каже наша саговорница.

Оно што је свима заједничко, јесте податак да је употреба технолошких справа, од телефона до таблет рачунара, знатно утицала на појаву овог проблема.

Илустрација / Тошо Борковић

– У 90 одсто случајева од родитеља добијамо информацију да дете много времена проводи испред телевизора, компјутера, телефона. Учестала појава је да дете уопште не проговори ни реч до треће или четврте године, управо због мањка подстицаја околине и претеране употребе технолошких справа – каже Данијела Марјановић.

Уколико укућани не проводе довољно времена са дететом, читају им приче, песмице, разговарају, него малишанима пуштају цртане филмове и игрице, може да дође и до озбиљних последица по психички и ментални развој.

– Постоје телевизијски програми намењени бебама, који су однедавно забрањени у Француској, управо због последица које доказано остављају. Они су укинули један телевизијски програм када је утврђено да успорава развој говора код деце – објашњава Данијела Марјановић.

ПРВЕ РЕЧИ

ОСИМ енглеског језика, није реткост да дете своју прву реч каже на немачком, француском, или чак јапанском, иако нико од родитеља није пореклом из тих земаља.

– Дешава се да због цртаних филмова или родитеља који уче децу речи на страним језицима дете проговори страни језик, не и матерњи – каже Данијела Марјановић.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:737195-Све-je-више-деце-која-не-знају-српски-jeзик