Сведок Иван Пајић тврди да је Горан Радосављевић Гури присуствовао убиству браће Битићи и да је добијао претње од моћника из власти

Сведок Иван Пајић из Бора испричао је да је био очевидац убиства америчких држављана, тројице браће Битићи.

Он је навео да је на лицу места у тренутку убиства био тадашњи пуковник специјалних снага полиције Србије Горан Радосављевић Гури.

„Видео сам тројицу људи којима су руке биле везане жицом и имали су беле повезе на очима. Видео сам међу њима и Горана Радосављевића Гурија, који није био наоружан. Убиство је почињено пред његовим очима. Видео сам пуцањ у потиљак, после чега сам побегао, јер сам знао да ћу и ја имати проблема ако ме виде. Око 18.00 се то десило, 9. јула 1999. године, код Петровог Села“, испричао је Иван Пајић за телевизијску продукцију Живот на Косову (Јета не Косове) која се емитује на Радио-телевизији Косова, јавном медијском сервису из Приштине.

Горан Радосављевић Гури је био командант српске Жандармерије од 2001. до 2004. године, а 2010. године се учланио у Српску напредну странку. Њега је у вези са убиством браће Битићи испитивало тужилаштво у Србији и сведочио је на суђењу.

Иван Пајић је испричао да је исту изјаву дао у Вишем јавном тужилаштву у Неготину у августу 2017. године, а пре тога и 2014. и 2013. године.

Он је рекао да се случајно затекао недалеко од места ликвидације браће Битићи, јер је у то време „шверцовао цигарете са једним Румуном“.

Додао је да се након онога што је видео поверио само оцу, јер није смео ником другом да каже.

„Нисмо имали никада проблеме, све док нису сазнали да сам ја видео убиство“, испричао је Пајић у интервјуу који је с њим водио косовски новинар Фаик Испахиу.

Иван Пајић је рекао да су му оца након тога ухапсили и оптужио једног полицијског инспектора из Бора, бившег припадника војске, да стоји иза свега и да „ведри и облачи“ у Бору.

„Одлучио сам да проговорим зато што су ми оца затворили 2013. године. Мене је овај случај коштао очевог живота, узели су главу моме оцу. Судили су га иако није био крив ни за шта. Сведочили су лажно“, испричао је Пајић.

„Претили су нам високи званичници српске полиције и једне велике странке у Србији. Рекли су ми да заборавим то што знам и неће бити проблема. Тај човек ради обезбеђење у електродистрибуцијама у Србији, имао је велику моћ и тада и сада. Имам поверења у Тужилаштво за ратне злочине. Имена ћу да дам надлежним органима америчких власти, нећу пред камерама“.

Аутори емисије су навели да су покушали да контактирају Горана Радосављевића Гурија, али у томе нису успели. Они су Радосављевића позвали да јавно исприча своју верзију догађаја.

Председник Србије Александар Вучић је у време док је био потпредседник и председник Владе Србије неколико пута обећавао да ће случај убиства америчких држављања Битићи бити решен.

Иван Пајић је оптужио Ивицу Дачића да покушава да заташка то убиство, јер је у то време био на власти и био је близак са тадашњим председником Србије и СПС-а Слободаном Милошевићем. „Дачић то ради да би се заштитио он и његови људи“, рекао је Пајић.

Он је испричао и да му је покојни отац био мобилисан у време НАТО бомбардовања Србије 1999. године и навео да је возио камион, „и возио је хладњачу, возио је све и свашта“.

„Отац ми је рекао да је једном приликом видео шта је било у хладњачи и да је био фрапиран оним што је видео. По причи, били су лешеви не знам ког порекла. Има изјава очева коју је дао док је био у притвору. Притворили су га да би га лишили живота. И то се десило после две, две и по године. Преминуо је 2016. године“, навео је Пајић.

Браћа Или, Агрон и Мехмет Битићи убијени су у јулу 1999. године у Петровом Селу, близу Кладова, у источној Србији.

Они су били амерички држављани албанског порекла, који су се током косовског рата борили у редовима Ослободилачке војске Косова.

Након завршетка тог рата, они су 26. јуна 1999. године покушали у цивилним оделима да помогну двема ромским породицама из Призрена да са Косова пређу у Србију.

Ухапсиле су их српске власти на административној граници са Србијом због „илегалног уласка у земљу“.

Сутрадан су прекршајно осуђени на суду у Прокупљу на 15 дана затвора. Одобрено им је да из притвора изађу три дана раније, али су, уместо да буду пуштени на слободу, одведени у базу Специјалних антитерористичких јединица МУП-а Србије у Петровом Селу где су убијени мецима у потиљак, а потом покопани у масовну гробницу у којој су већ била тела косовских Албанаца.

Њихова тела су откривена јула 2001. у масовној гробници у Петровом Селу. Тела су пронађена са везаним рукама и са ранама од испаљених метака на потиљцима.

У гробницама у Петровом Селу пронађена су тела још 67 мушкараца и седам жена са Косова.

Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду је 2012. године изрекло ослобађајуће пресуде Сретену Поповићу и Милошу Стојановићу, оптуженима за помагање у убиству браће Битићи, јер није доказано да су извршили кривична дела за које се терете.

(Бета)

 

http://www.nspm.rs/hronika/svedok-ivan-pajic-tvrdi-da-je-goran-radosavljevic-guri-prisustvovao-ubistvu-brace-bitici-i-da-je-dobijao-pretnje-od-mocnika-iz-vlasti.html