Војводина и Србија шеснаест година од погибије Катарине Марић

Чанк ни потпуни морални банкрот војвођанског аутономаштва није довољно озбиљна чињеница да се идеолошки протагонисти аутономаштва узму у памет. Уместо да се уозбиље, упристоје  или да се бар покрију ушима, они се и даље срамоте пред Војводином. „Војвођански клуб“, који се после две деценије лутања прибио Војвођанској партији Александра Оџића, организовао је 7. јуна 2018. г. саветовање: „Војводина и Србија. сто година после“.

 

О слободи“ – грме, они који ћутке

трпе да их ћуша ма чији министар.

Вељко Петровић (Војводино стара, зар ти немаш стида)

 

Подсетимо се да је аутономашко ово друштво које се назива „Војвођански клуб“ беспризорно дрпило назив од клуба историјског Удружења Војвођана у Београду, у којем су били најбољи синови српског народа из Војводине: Михајло Пупин, Станоје Станојевић, Душан Ј. Поповић и многи други. Шта је њима да дрпе оно што је туђе. Умеју они и горе.

Драган Веселинов, бивши „србијански“ министар пољопривреде у ДОС-овској влади и
београдски професор ФПН-а. Фото: Време

„Аутономија инфо“ је пре свих пренела кратки извештај о томе шта су се о Војводини „саветовали“ рокфелеровски лобиста и Чанков политички саветник Миливој Бешлина и осталих учесници. Међутим, посебну пажњу овог портала је изазвало надахнуто излагање Драгана Веселинова, професора Факултета политичких народа из Београда (који није у Војводини). Међу његовим изјавама са „саветовања о Војводини“, „Аутономији инфо“ су биле нарочито значајне две изјаве: „Референдум о независности Војводине би успео да су га претходне власти за 15 година, колико су владале, брижљиво припремале. А нису“. (…) „Kо год је хтео под србијанску шајкачу, да извинете, народски речено – најеб.. је.”

Бивши србијански министар Веселинов је деценију и по провео покривен ушима. Сад вероватно мисли да сународу свраке мозак попиле и да је јавност на њега  заборавила, свукао је уши с главе, па је бесан. Што се тиче „претходне“ аутономашке власти, она је трајала знатно дуже од пре 15 година, јер је од 2000. године прошло читавих петнаест година.

Зашто бивши србијански министар и професор београдског ФПН-а на „саветовању“ аутономаша говори о пропуштеним приликама орочено на предходних 15 година. Одговор је врло једноставан. ДА СЕ ВЛАСИ НЕ ДОСЕТЕ ШТА ЈЕ ВЕСЕЛИНОВ УРАДИО У БЕОГРАДУ ПРЕ 16 ГОДИНА, ОНДА КАД ЈЕ БИО СРБИЈАНСКИ МИНИСТАР.

А шта је то урадио србијански министар пољопривреде Драган Веселинов пре 16 година? У суштини, ништа. У ствари, седео је Веселинов мирно, спокојан на свом седишту, као што је и обично радио уживајући током вратоломних, лудачких вожњи у којима га је његов возач уобичајено доводио на састанке ДОС-овске владе из Панчева у Београд. А онда је, тог кобног 15. априла 2003. године, возач Стеван Бакалов, потпуно трезан, возио у Владу Србије Драгана Веселинова јурцајући, па је на раскрсници Београдске и Његошеве улице покосио неколико стубова на тротоару, један семафор на којем је било упањено црвено светло и неколико београдских, србијанских пешака. Тим начином је на  месту убијена Катарина Марић, млада психолошкиња, девојка која је ишла на свој посао. А ми немамо право да заборавимо Катарину Марић, баш како је својевремено поручио Маринко Вучинић.

Катарина Марић, девојка трагично страдала под точковима службеног возила министра
Веселинова. Фото: НСПМ.

Шеснаест година година након погибије Катарине Марић, исти овај аутономашки бахати (аутоцензурисано), позван је на аутономашко „саветовање“ са којег јавности паметује. „Ко год је хтео под србијанску шајкачу, да извинете, народски речено – најеб… је“, имао је образа да поручи Веселинов. Какав пример „војвођанске“ културне супериорности! Каква „пристојност дискурса“ професора политикологије! Каква величина духа, морална узвишеност и стил изражавања, достојна „модерног“, и „неоријенталног“ носиоца културе „традиционално мултикултурне и мултиетничке средњоевропске регије“!

Хвала Вам војвођанси аутономаши на вашем „саветовању“ и вашим „саветницима“! „Дивни“ су нама ваши саветодавци. Позивајте ви и даље Војводину на окупљање око „идеје Војводине“ и позивајте тако културне и узвишене „саветодаавце“ попут Веселинова, да објасне Војводини како да не „наје… е“ под „србијанском шајкачом“. Да нам објасни како је много гора судбина под „србијанском шајкачом“ од  судбине под точковима његових службених кола. Можда „окатог није грех преварити“, али ми добро знамо да га је у најмању руку велики грех прегазити.

Полиција врши увиђај након погибије Катарине Марић. Фото: Време.

Бора Ђорђевић, чија „Рибља Чорба“ је своју каријеру почела из нашег војвођанског, банатског Елемира, давно је поручио: „Дивно је накажњено возити по цвећу и људима“. Спаваш ли мирно београдски политиколоже? Мучи ли те савест бивши србијански министре?