ВУЧИЋ И СЕНКЕ 4. АВГУСТА

Четврти август је дошао и прошао а да се на Космету није догодило ништа од оног што је најављивано, сем што је одигран још један чин бљутаве манипулативне саге у режији Вучића и Тачија, а по бриселском сценарију. Како би све изгледало уверљивије НАТО (пардон КФОР) извео је војну вежбу поседања Газивода, растерујући локалне рибаре који су намеравали да суботу уобичајено проведу пецајући на језеру, а Вучић је сазвао онај свој Савет за националну безбедност, у коме поред њега седе војни дезертер и декларисана лезбејка, и Србима написао утешно писмо. „Он неће дозволити …“

Према познатим манипулативним матрицама Вучићеви таблоидни медији радили су свој посао сејући црне сценарије и још црње слутње, а дежурни аналитичари мудровали на задате теме. И једни и други пажљиво су избегавали да нам кажу зашто би баш 4. августа Шиптари правили проблеме на Северу Космета, терајући наше умове да то повежу за хрватском „Олујом“ која српски народ, не само у Крајини, асоцира на неправду, смрт и страдање. Крајње подмукло и бескурпулозно играње са националним сећањем, достојно Вучића. Зато ћемо у демаскирању његовог новог циркуса управо почети од кључног питања зашто су Срби са Космета требало да стрепе баш 4., а не рецимо 2. или 6. августа 2018.

Вероватно је већина грађана бомбардована информацијама о свему и свачему већ заборавила да је пре неколико месеци, наводно незадовољна оклевањем Шиптара да формира тзв. ЗСО, српска страна најавила да ће Нацрт и проглашење ЗСО направити сама (1), што је требало прво да се деси у априлу, али је то као некакав гест Вучићеве добре воље померено баш за 4. август, дан српског егзодуса из Крајине. Случајно? Сумњам, у савременом глобализму „играње“ са датумима део је механизама владања, и то добро зна наш глобалистички намесник.

Нормално да Шиптари, a ни њихови западни ментори,  не могу дозволити проглашавање нечега што би у овом тренутку могло заличити на аутономију и претња силом како би се то спречило логична је реакција у очима свих оних који Косово сматрају за државу. То је већ напетост. Када се томе дода ефекат „датума“ и потпиривање ватре режимских медија са обе стране ето озбиљне тензије. Практично из ничега. Јер нити је било, нити има шансе да издајници из Вучић-Вулинове Српске листе било шта прогласе или ураде што не одговара Шиптарима, руке су им превише дубоко у шиптарским џеповима. Пре ће бити да им је требао алиби због чега још једном нису учинили оно што су обећали својим бирачима. Ето, да јесу „све би нас побили“ што би рекао Вучић. Све ово превише подсећа на ону бруку са Вучићевим „српским возом“, који се неукусно упарађен на крају паркирао у Рашкој. Тај воз имао је за последицу појаву шиптарских специјалаца на Северу Космета, упркос наводних „усмених гаранција“ које је Вучић својевремено добио у седишту НАТО алијансе да их тамо неће бити. После тога севером шетају како им се прохте.

Овде је време да се постави суштинско питање шта је, уопште, циљ самосталног проглашавања тзв. ЗСО ако је то већ на столу у Бриселу и ако кроз „преговоре“ тражимо некакав „компромис“ за који, наводно, још не знамо ни шта значи, ни шта подразумева. У чему је смисао и сврха?  То би био разумљив чин када би Србија најзад прекинула ту бриселску фарсу од „преговора“, али овако идеја самосталног формирања ЗСО звучи сулудо. Шта се тиме добија када је Србија сама ликвидирала све трагове српске државности управо на том простору? И то баш вучићев режим. Уосталом, шта људи који су се заклели на Уставу шиптарске парадржаве и чијим гласовима ратни злочинци владају „Косовом“ уопште могу да прогласе? Тим пре што је, након последњих Вучићевих и Дачићевих иступа у јавности, већ прилично јасно да режим „компромисом“ сматра добијање Севера Космета и да даље од тога не размишља.

Да подсетимо,  територија онога што зовемо Северним Косметом износи 1.007 км² што је приближно 10% Косова и Метохије. Они то зову “компромисом” јер наводно сада немамо ништа. И још су спремни да за то часте Шиптаре Прешевском долином. Господе Боже! Сам пристанак да о томе разговарају у Бриселу довољно говори или о тоталној некомпетентности или о потпуној коруптивности и уцењености српских властодржаца. Или о оба.

Не, господо! Шиптари немају ништа. Ни Запад. Да имају нико Вас не би јурио да признате парадржаву „Косово“. Они знају да једино имају окупацију српске земље, да ни један документ на коме је проглашена или почива „косовска државност“ није у складу са међународним правом. Зато им треба Ваш пристанак. А Ваш пристанак неће бити никакав компромис, већ ИЗДАЈА. 

Зато не лажите народ како се Резолуција 1244. не односи на Србију, како немамо ништа, како је „компромис“ или „подела“ добијање 10 % територије коју је Србија већ контролисала и са које је управо тандем Вучић-Дачић повукао све елементе српске државности.

И не плашите народ ратним играма које вам смишљају у бриселским салонима. Шиптари нас „неће побити“ ако имамо државу и војску. Али ту државу и војску не треба да води Амадео Воткинс, британски обавештајац највише категорије, један од резидената „Secret Intelligence Servicа“ на Балкану који после војске и полиције сада „реформише“ државну управу у Србији. У Србији је непрекидно од 5. октобра 2000-те, али је тек под Вучићем постао званични намештеник српске владе. Мислите са њиме да ратујете против Шиптара, господо режимлије? Боље нам реците каква је његова улога у сценаријима „српског воза“, „хапшењу Марка Ђурића“ и сада „заузимању Газивода“? 

И зар господину председнику, који се у кампањи застрашивања народа још увек поштапа страхотама „замрзнутог конфликта“, тај Воткинс не може да шапне да Британија и Шпанија већ триста година имају „замрзнути конфликт“ око Гибралтара, па ником ништа. Саветник је!

Да резимирамо. Ништа није требало да се деси 4. августа. Ништа Вучић није спречио, нити су Шиптари од било чега одустали. Његово смирујуће писмо Србима један је од доказа координације са Шиптарима, а не основ да му се верује. Када буду стварно хтели да крену он ће бити у некој посети иностранству и неће ни прстом мрднути, као што није мрднуо у истрази о смрти Оливера Ивановића. То вам је то. То вам је ОН!

Сва медијска халабука део је велике операције националне дезорјентације и застрашивања српског народа пред намеравану издају Космета. Сво појачано, али контролисано, насиље на Космету протекла два месеца, на које Вучић не реагује осим медијски, део су тог сценарија. Довољно је да каже да прекида све преговоре док починиоци неког напада на Србе не буду процесуирани и насиље ће сигурно престати. Шиптарима се жури, не нама! Али он то не говори. Он то насиље користи да пласира тезе како може бити још горе, ако се не „договоримо“ како Шиптарима одговара. Народ то осећа, Црква то зна. Зато је и она, после јасног става о Космету, све више на мети Вучићевих сатрапа. Трагично је да су владику Теодосија први напали посланици тзв. „Српске листе“, чијим гласовима је злочинац Харадинај устоличен за премијера, а да је њихов врховни жрец, Вучић, изјавио како Црква не жели решење за Косово! Тог дана Вучић се изненада састао са Патријархом кога је месецима избегавао!

А има ли боље прилике да се од Патријарха тражи промена јасног става Цркве од претње да нас може снаћи нека нова „Олуја“, или „да је добро што нас нису све побили“?

Али, суштина је да Вучић не може издати Космет ако га не издамо МИ, српски народ!